Ako se gleda realno stanje na putevima u Srbiji, zimski kvarovi gotovo nikada ne nastaju “iz vedra neba”.
U ogromnom broju slučajeva, hladnoća samo ubrza problem koji je već postojao. Ono što leti prolazi neprimećeno, zimi se pretvara u situaciju u kojoj auto ostaje nepokretan, često na najnezgodnijem mestu i u najnezgodnije vreme.
Ljudi šlep službu ne zovu zato što žele, već zato što su iscrpeli sve druge opcije ili jer je nastavak vožnje rizičan po vozilo i bezbednost.
Akumulator – apsolutni broj jedan zimi u Srbiji
Ubedljivo najčešći razlog poziva šlep službi u Srbiji tokom zime je akumulator. Ne sudar, ne kvar motora, već nemogućnost da se auto uopšte pokrene. Razlog je jednostavan: većina vozila kod nas ima akumulatore koji su već ušli u treću, četvrtu ili petu godinu rada, a to je period kada pad kapaciteta postaje ozbiljan.
Na temperaturama oko nule, a naročito ispod –5 °C, kapacitet akumulatora može pasti i do 40 posto. Istovremeno, motor traži više struje jer je ulje gušće, a unutrašnji otpor veći. Dodaj na to grejače stakala, grejanje kabine, svetla, radio i često kratke vožnje po gradu – rezultat je scenario u kojem auto ujutru ne pali.
Tipične situacije:
- jutarnje paljenje ispred zgrade u naseljima sa mnogo stanova
- parking ispred tržnih centara ili firmi posle radnog dana
- vozila koja stoje nekoliko dana bez vožnje
- drugi automobil u domaćinstvu koji se retko koristi
Simptomi su gotovo uvek isti: motor vergla sporo, svetla se gase pri pokušaju paljenja, čuje se klik, ali se motor ne okreće. U tom trenutku mnogi pokušavaju “na kablove”, ali kada to ne uspe ili kada nema drugog vozila u blizini, šlep je jedino realno rešenje.
Dizel gorivo i zima – problem koji se stalno ponavlja
U Srbiji dizel vozila čine veliki deo voznog parka, posebno kod starijih automobila, dostavnih vozila i putničkih vozila srednje klase. Upravo zato su problemi sa dizelom zimi izuzetno česti.
Najčešći problem je parafinisanje goriva. Ako se u rezervoaru nalazi dizel slabijeg kvaliteta ili gorivo koje nije prilagođeno niskim temperaturama, parafin se izdvaja i zapušava filter goriva. Auto može da:
- uopšte ne upali
- upali pa se ugasi posle nekoliko sekundi
- izgubi snagu i stane u toku vožnje
Ovo se u Srbiji često dešava:
- posle točenja goriva na manjim pumpama
- kod vozila koja su dugo stajala sa starim gorivom
- u brdskim i planinskim krajevima gde su temperature niže nego u gradovima
Kratke gradske vožnje – tihi zimski ubica automobila
Veliki broj zimskih kvarova u Srbiji direktno je vezan za način vožnje, a ne samo za temperaturu. Kratke gradske relacije su jedan od glavnih razloga zašto ljudi zimi ostaju na parkingu.
Kod vožnji od 2 do 5 kilometara:
- akumulator se ne puni dovoljno
- kondenzacija vlage ostaje u motoru i izduvu
- ulje se ne zagreje na radnu temperaturu
- elektronski sistemi rade pod opterećenjem
Posle nekoliko dana takve vožnje, dovoljan je jedan hladan jutarnji minus da vozilo više ne reaguje. Ovo je izuzetno čest scenario u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim većim gradovima gde su gužve česte, posebno u zimskim mesecima kada se auto koristi samo za osnovne potrebe.
Zamrzavanje rashladnog sistema – ređi, ali skup kvar
Za razliku od akumulatora, problemi sa rashladnim sistemom nisu najčešći, ali su među najskupljima. Ako rashladna tečnost nema dovoljno antifriza ili je razblažena vodom, na niskim temperaturama može doći do zamrzavanja.
Posledice mogu biti ozbiljne:
- pucanje creva
- oštećenje hladnjaka
- curenje rashladne tečnosti
- u ekstremnim slučajevima oštećenje bloka motora
U Srbiji se ovo najčešće dešava kod:
- starijih vozila
- automobila koji su “dolivani vodom” leti
- vozila bez redovnog servisa
Kada vozač primeti lokvu ispod auta ili nagli rast temperature motora, dalja vožnja je rizična. U tim situacijama šlep nije luksuz već nužnost.
Kočnice, ručna kočnica i led
Zimi se često zaboravlja da kočioni sistem trpi vlagu, so i niske temperature. Posle parkiranja na snegu ili mokrom kolovozu, posebno noću, može doći do zaleđivanja ručne kočnice ili kočionih elemenata.
U praksi to izgleda ovako:
- auto se ne pomera iako je brzina ubacena
- čuje se jak otpor ili škrgutanje
- jedno ili više točkova ostaje blokirano
Forsiranje u takvim situacijama često dovodi do dodatnih oštećenja. Mnogi vozači tada shvate da je bezbednije pozvati šlep nego rizikovati lom kočionih delova.
Oštećenja zbog rupa, snega i loših puteva
Zima dodatno ogoli stanje puteva u Srbiji. Rupe koje su leti bile podnošljive, zimi postaju nevidljive zbog snega i bljuzgavice. Udari u takve rupe često završavaju:
- pucanjem opruge
- curenjem amortizera
- oštećenjem felne ili gume
- problemima sa upravljačkim sistemom
Ovi kvarovi se često dešavaju van grada, na regionalnim putevima i prilazima selima, gde održavanje nije redovno. Vozilo može da ostane pokretno, ali nestabilno i nesigurno, što je čest razlog za pozivanje šlepa.
Zaglavljivanje u snegu – vrlo čest zimski poziv
Iako tehnički nije kvar, zaglavljivanje u snegu je jedan od najčešćih razloga za pozivanje šlep službi u Srbiji. Razlozi su gotovo uvek isti:
- loše ili istrošene zimske gume
- nečisti prilazi i sporedne ulice
- uzbrdice sa ledom
- pogrešna procena vozača
Zaključak
Zimski kvarovi u Srbiji nisu misterija niti su nepredvidivi. U ogromnoj većini slučajeva radi se o kombinaciji hladnoće, nedovoljne pripreme i postojećeg zamora vozila.
Akumulator, gorivo i tečnosti su kritične tačke, dok loši putevi i kratke vožnje dodatno povećavaju rizik.
Šlep služba zimi postaje produžena ruka svakodnevnog saobraćaja, ne zato što su automobili loši, već zato što zima nemilosrdno pokaže svaku slabost.
Ko to razume na vreme, zna i šta može da ga snađe, gde je najveći rizik i zašto se baš zimi najčešće ostaje na parkingu sa ključem u ruci i motorom koji ne reaguje.
